Nešto kao KFC

Kad odem opet  u Australiju, imam osjećaj da ću čim sletim, odmah na aerodromu naručiti  cijelu kantu KFC-a.
Ajme......kad mene "uhvati" .....ne pušta me lako !!!!!
Hvata me nostalgija za nekim okusima koje ovdje nemam !
Onaj tko je probao Kentucky Fried Chicken  točno zna o čemu pričam.
Namjerno sam rekla da ću je naručiti u Australiji, jer mi ovdje ni McDonalds ni KFC nisu okusa kao tamo.
Rijetko jedem hranu  prženu u dubokoj masnoći ali ovo je nešto što mi često padne na pamet a čiji okus jako dobro poznam.
" Take Away" hrana mi nije prečesto bila na jelovniku, ali kada bi se to i dogodilo, iz raznoraznih razloga, a ponekad i iz čiste lijenosti, KFC bi mi bio prvi izbor.
Originalan recept se čuva kao tajna, tako da sve ovo što vam piše da je domaći KFC je čisto naklapanje ili slaganje svojih začina koje onako po mirisu i okusu možete osjetiti.
Obožavam pohanu piletinu, a kada sam tek počela kuhati kada sam se udala to mi je bio jako izazovan recept baš iz razloga što sam je stvarno obožavala, al o tome sam već ranije pisala u receptu o perfektno pohanoj pileti
Hrskava kožica u perfektno pohanoj piletini je drugačija i okusom i teksturom od ove koju sam danas radila, a svaka je lijepa na svoj način.
Kod pohane piletine, nevažno na koji se recept radi, je za mene jako važno da ima prekrasno hrskavu kožicu i super sočno meso, između ne postoji,
sve što je između toga nije dobro.





Kako vrijeme prolazi i stječe se iskustvo, čovjek svašta nauči, pa tako sam se i ja usavršila u nekim stvarima.
Usavršila sam pržiti piletinu u dubokom ulju bez straha da će mi ostati sirova i to bez ikakvih pomagala.
Malo prakse i ništa drugo, al valjda mi je više i bilo vrijeme !
Mislim, da tko god da me pozna, nevažno da li je to privatno ili preko bloga, zna da o hrani pričam poprilično strastveno.....volim lijepo jesti a volim i ono što znam podijeliti sa drugima pa sam valjda zato takva.
Ne mogu razumiti ljude koji svoje recepte drže tajnima......ni pod koju cijenu !!!
Harlan Sanders  se svojim tajnim začinima obogatio i njegovo ime je postalo sinonim za savršeno prženu piletinu.





Inače, kada se priča o domaćoj izvedbi KFC-a u većini recepata piše da se meso moči u kiselom mlijeku određeno vrijeme pa tek onda prži.
Ja to ovdje nisam radila iz čistog nedostatka vremena, mada takvo meso bude iznimno sočno,
al svejedno mi sočnosti nije falilo.
Morate pogoditi temperaturu na kojoj se meso prži:
Od previše zagrijanog ulja kožica i brašno na njoj će pocrniti, a meso će biti sirovo, a od nedovoljno zagrijanog ulja će te dobiti i uljavu piletinu, zato nađite svoju sredinu.
Za mene je idealna temperatura oko 170 *, ne veća od toga.

Potrebno je:

1 veće pile ili komadi po izboru
1 šolja brašna
1 žličica suhog origana
1 žličica suhog bosiljka
1 žličica suhog češnjaka
1 žličica suhe kapule
1 žličica crvene paprike (Ljute ili slatke po želji)
1 žličica kajanskog papra
1 žličica crnog mljevenog papra
1/2 žličice muškatnog oraščića
2 žličice soli
2 jaja
100 ml mlijeka
ulje za prženje

Piletinu narezati na komade približno iste veličine i lagano posoliti a ostatak soli pomiješati sa brašnom i ostalim suhim sastojcima.
Lagano istući jaje i mlijeko.
Piletinu umočiti u jaje pa onda prebaciti u začinjeno brašno i dobro prstima ga dobro umasirati i lagano otresti višak brašna te staviti u fritezu ili bilo kakvu dublju zdjelu, u zagrijano ulje.
Nemojte stavljati previše mesa odjednom, već neka bude na dnu posude u jednom sloju.
Računajte da će dodavanjem mesa i temperatura ulja pasti pa radije pržite u nekolike ture nego da prepunjate zdjelu.
Meso pržiti u dobokoj masnoći oko 8 minuta sa svake strane (vrijeme prženja zavisi i od veličine komada mesa).
Kada je gotovo, izvadite ga i stavite na papirnate maramice da pokupe ulje i poslužite uz krumpiriće ili već prilog po vašem izboru.





Dobar tek !!!!